Mars
Mars, Olympus Mons, najveći vulkan
Mars (lat.), po udaljenosti četvrti planet od Sunca (sr. udaljenost 227,9 mil. km), a po veličini treći od najmanjih u Sunčevu sustavu (iza Plutona i Merkura). Ekvatorijalni mu je promjer 6787 km ili 0,53 Zemljina polumjera, a masa 0,11 mase Zemlje te gustoća 3,94. Period rotacije 24 sata 37 min 23 s, a godina mu traje 686,9 Zemljinih dana. Površinska temp. ima raspon od 130 K i 290 K, a tlak je o. 1% Zemljina tlaka, o. 7 milibara. Atmosfera je sastavljena od 95% ugljičnog dioksida, o. 2,7% dušika, 1,5% argona, 0,15% kisika. Gledan golim okom izgleda crven, a kroz dalekozor se čini narančasto-crvenim. U blizini ekvatora ima četiri vulkana od kojih je najveći visok 27 km i najveća je vulkanska struktura u Sunčevu sustavu. Polarne bijele kape sastavljene su od smrznute vode i ugljičnoga dioksida. Sjev. polutka geološki je mlađa i nešto niža od južne. Pretežni sastav tla je kremen i limonit. Ima slabo magn. polje. Ima dva satelita, Phobos i Deimos. Može se približiti Zemlji na udaljenost između 34 mil. km i 54,7 mil. km. Prvi Marsov umjetni satelit postao je Mariner 9 (M9) (1971), a M4 prvi je snimio M. (1959). Niz sovj. letjelica ispitivao je M. između 1960. i 1996. Neke su letjelice nestale (Mars Observer, 1992; Mars Climate Orbiter, 1998; Mars Polar Lander, 1999), neke su se spustile na njegovu površinu (Mars Pathfinder, 1997), a neke iz orbite ispituju njegovu površinu (Mars Odyssey, 2001).