pasiv (lat.), u jezikoslovlju, naziv kojim se označuje trpno glagolsko stanje, za razliku od aktiva (djelatnoga glagolskoga stanja). U hrv. jeziku p. se tvori od glagolskoga pridjeva trpnoga i glagola biti, npr. knjiga je pročitana od Nele (za aktiv Nela je pročitala knjigu), no takve rečenice (s vršiteljem radnje) nisu u nas obične, dok su posve obične (neutralne) bezlične (bez spominjanja vršitelja radnje) novine su pročitane, zadaci su izvršeni i sl. Pasivni odnos može se izreći i glagolskim oblikom su se: novine su se pročitale, zadaci su se izvršili.