rima (tal.) ili srok ili slik, glasovno ponavljanje obično na kraju stihova, u vezi s njihovim ritmom. U potpunoj se rimi sriču naglašeni samoglasnici i svi glasovi poslije njih (i u pravoj su rimi ti naglasci isti). Nepotpuna r. ima slaganje samoglasnika (asonanca) ili suglasnika (konsonanca). Po slogovima su rime muške (jedan slog: slap–kap), ženske (dva sloga: varke–žarke), daktilske (tri sloga: zjenama–sjenama) itd. R. je parna ako se slažu uzastopni stihovi (aa), unakrsna ako se slaže svaki drugi stih (abab), obgrljena (abba) itd. U starijoj poeziji imamo i dvostruko rimovan dvanaesterac s rimama u polustihovima: Mili druzi, i već nego druzi mili, / Sve strane, mogu reć, sa mnom ste shodili / (Hanibal Lucić, Robinja); Da, ukidoste robstvo i cirkus i hijenu, / Pa odvedoste ljudstvo u kršćansku arenu! (S. S. Kranjčević, Eli! Eli! Lamâ azâvtani). Ima i drugačijih rima.