intercesija (lat. pristupanje; jamčenje; suprotstavljanje), u privatnom pravu, preuzimanje tuđeg duga ili obveze na sebe. U intercesiju ulaze i akcesorni oblici preuzimanja obveza kao što je adpromisio, poručanstvo. U javnom pravu, akt suprotstavljanja odluci magistrata bilo od kolege u službi ili od višeg magistrata. U takvim slučajevima odluka se nije mogla provesti, jer ju je i. činila ništavom.