neupravni govor (indirektni govor), sintaktička konstrukcija kojom se sadržaj tuđega govorenja daje prepričan, bez doslovnoga navođenja (citiranja). Nastaje tako da se upravni govor preoblikuje u zavisne rečenice, s novim slaganjem. Npr., rečenica upravnoga govora „Čitala sam tu knjigu”, rekla je Vesna. u neupravnom govoru glasi: Vesna je rekla da je čitala tu knjigu.