otrovne životinje, životinje koje u pojedinim organima sadržavaju otrovne tvari. Aktivno otrovne ribe, kao morski pauci, škarpine, morski golubovi i žutulje, imaju otrovne bodlje spojene s otrovnim žlijezdama. Ubod vrlo otrovnih tropskih riba iz porodice Synanceia može izazvati smrt za nekoliko sati. U pasivno otrovnih riba toksini su raspoređeni u pojedinim organima, a do otrovanja dolazi prehranom. Kuhanjem ili prženjem njihovi se toksini ne uništavaju. Najteža otrovanja izazivaju tropske ribe gušavice, dvozupke i četverozupke. Otrovne zmije imaju zube otrovnjake spojene s otrovnim žlijezdama: kobre (naočarke), naje, morske zmije (pomorčice), čegrtuše i ljutice (u nas poskok, riđovka, žutokrug). Od poluotrovnih zmija u nas žive modraš i ljuta crnokrpica. I bjelouške imaju otrovne žlijezde, ali bez otrovnih zubi, njihovi su otrovi neopasni za čovjeka, ali su toksični za žabe i druge manje životinje. Otrovni pauci žive uglavnom u toplijim suptropskim i tropskim područjima. U nas, napose u Istri i Dalmaciji, poznati su latrodektus (“crna udovica”), tarantula i pauk krstaš. Tropski pauci otrovniji su od europskih. Od ostalih otrovnih životinja valja spomenuti štipavce (škorpione), ose, stršljene, pčele, žarnjake (meduze) i dr.