Franck-Hertzov eksperiment, prvi dokaz Bohrove hipoteze o postojanju stacionarnih kvantnih stanja atoma (J. Franck, G. Hertz). U eksperimentu se promatra prolaženje elektrona kroz živine pare ovisno o energiji te mjerenje gubitka energije elektrona koji nastaje u srazovima elektrona s atomima razrijeđenog plina ili pare uz promatranje emisijskog spektra koji tada nastaje. Kod niskih energija elektroni se elastično odbijaju od atoma, ne gube energiju, pa struja raste s porastom napona ubrzanja. Kod napona od 5 V opaža se jako opadanje i emisije živine svjetlosti a to se objašnjava time što elektroni svoju kinetičku energiju prenose na atome živinih para i s njima se neelastično sudaraju pa ti elektroni ne stižu do anode, što se očituje kao slabljenje struje.