morski psi, pas modrulj, Prionace glauca
morski psi, pas trupan, Carcharhinus plumbeus
morski psi (Selachii), nadred riba hrskavičnjača iz podrazreda prečnousta (Elasmobranchii). Kostur je hrskavičan. Oblik tijela je vretenast, na velikoj se glavi izbočuje “kljun”. Repna peraja zavinuta je prema gore. Koža je hrapava, pokrivena zubastim ljuskama. U čeljustima, koje se mogu jako razjapiti, imaju mnogobrojne duge i oštre zube poredane u više redova, koje neprestano nadomještavaju. Nemaju ribljeg mjehura, a ulogu hidrostatskog organa ima velika jetra ispunjena uljem. Osjetilo mirisa jako im je razvijeno pa osjete jednu kap krvi u 100 L vode. Neke vrste rađaju žive mlade, druge polažu jaja koja su velika (kod goleme psine 22 × 14 cm). Dijele se u tri reda: volonje (sivi volonja, pepeljasti volonja), psine (goleme psine, plavetne psine, butori, kučci, ćukovi, morske mačke, mlatovi) i sklatovke (kostelj, morski prasac). Žive u svim morima. Najmanja vrsta je pigmej (22–25 cm), dok je gorostasna psina duljine 18 m. Dugonosa psina postiže brzinu i do 70 km/h. Kod mlatova (morskih čekića) glava je proširena loptastim izraslinama poput mlata; na njihovim rubovima su oči. U Jadranskome moru zabilježeno je 30 vrsta m. p. Stanovite se vrste hrane samo planktonom, druge ribama, rakovima i beskralježnjacima, a za ljude su opasni modrulj i pas ljudožder. Neke se vrste koriste u ljudskoj prehrani (u Kini su delikatesa peraje m. p.), iz jetre kostelja i gorostasne psine dobiva se riblje ulje.