organum (lat.), najraniji oblik višeglasja u eur. glazbi. Nastajao je potkraj IX. i u X. st. od napjeva gregorijanskoga korala. Utemeljen je na dvoglasju u usporednim kvartama između koralnog napjeva (vox principalis) i dodane dublje dionice (vox organalis). Dva su temeljna tipa: a) obje dionice počinju u unisonu, vox organalis miruje sve dok vox principalis u uzlaznom kretanju ne dosegne interval kvarte, zatim teku u usporednim kvartama, a prema kraju opet se približavaju i završavaju u unisonu; b) obje dionice odmah počinju u intervalu kvarte i u njemu se kreću do kraja. Udvajanjem jednog od glasova u njegovoj oktavi nastajao bi troglasni, a udvajanjem obaju četveroglasni organum.